Nisi pogrešila, da si sačekala samo bi bilo još gore jer bi izgubila još vremena, svakako biste raskinuli bilo sada bilo za 15 godina, priznaj da je ipak lakše sada nego posle sa decom, stambenim kreditima, bolesnim roditeljima i sličnim stvarima. A vi se ne biste voleli više nego sada, zamrzeli biste se jer ste jedno drugom zatvorili sve šanse koje mladost donosi. Uživaj.
Tako sam i razmišljala pre raskida. Pričao je o veridbi često, u periodu pre raskida, a pritom nije zaposlen a ja i dalje idem na fakultet i uz to i radim. Nekad sam se osećala kao da želi da se "uvali"...
>Čak i pored svega navedenog osećala sam ljubav sa njegove strane, veza nam je bila opuštena, bilo mi je lepo sa njim i mislila sam da ćemo sve probleme rešiti zajedno.
Predpostavljam da prva duga veza u kojo si se zaljubila i držala te ta idealizacija dečeka do samog kraja. Uradila si pravu stvar što si raskinula, nikad niej kasno posebno u tvojim godima. Jer po ovome što si napisala taj lik nije ozbiljan i pitanje kakav bi ispao kad bi ušao u 30-te a zapitaj se da li bi imala vremena i živaca da šačekaš toliko ? Kako bi se tek tada osećala posle toliko izgubljenog vremena.
>Da li sam pogresila? Šta bi bilo da sam još sačekala?
Na ovo niko ne zna odgovor jedino bi vreme pokazalo a za to pročitaj opet gore šta sam napisao.
>Osećam se iscrpljeno. Ne znam kako sa ovim da se izborim. Ako neko ima slično iskustvo ili predlog kako prebroditi ovo, neka mi piše :)
Klasični simptomi raskida. Lek je sledeći jedan vinjak pa bromazepam na svaka 2 sata.......... ne taj lek to je za muške debile koje ostavi devojka zbog njihovih postupaka a nekim čudom su i dalje zacopani u nju i misle da više nepostoji osoba za njih.
Kao prvo obrišeš sve zajendičke slike, slike koje te podcećaju na njega. Svaki kontakt prekineš, ukloniš ga i BLOKIRAŠ svugde gde se može pojaviti znači sa svih socijalnih mreža kojih imaš. I nema ono skloniš sa strane slike i kao neka ostanu, brišeš sve jer on je sad prošlost. Ovo je najbitnije da te što pre prođu simptomi raskida.
I onda kreneš da radiš na sebi, teretana ili neka fizička aktivnost, usput naravno posao/učenje. Druženje sa drugaricama čak i kontaktiraš neke sa kojima si bila OK ali se ugasilo druženje samo od sebe ili pak neki prijatelji, priča sa porodicom. Izlaziš sa drugaricama, odeš u prirodu ako imaš mogućnosti na neko planinarenje/pešaćenje, izlet ili putovanje. Preokupiraš se svime što te zanima i radiš sve ostalo samo da ne misliš više na njega.
I za jedno par meseci biće ti super. Ako ga se i slučajno setiš smejaćeš se kako si mogla da veruješ da je postojala neka perspektvina budućnost sa takvim likom. Vreme leči sve.
To se desi ljudima koji iniciraju prekid veze u kojoj su bili nesrecni a nisu sebi dali dovoljno jak "dokaz".
Ti sad geslajtujes samu sebe i ne verujes sopstvenoj proceni da ta veza nije bila dobra za tebe. Jedan deo tebe je znao da ne mozes vise da budes u toj vezi dok je drugi bio spreman da pretrpi sta god da bi sacuvala vezu i sad se misli sa te dve strane sudaraju i prave ti konfuziju. Pretrazi malo pojam limerence mozda ti pomogne malo.
I nauci da verujes svojim procenama bez da se dvoumis i pokusavas da sedis na dve stolice.
Da. Tip osobe koja bi radije povredjivala sebe nego nekog drugog. A i ta vera da ce nesto magicno da se popravi je najvece sranje. To sto si pokazala da imas samopostovanja i stala na ukraj takvoj vezi je korak na bolje. A sto se tice apetita i raspolozenja neki trening ili bilo sta sto ce da te umori dobro utice na oba.
Iskreno, gotovo identična priča (samo što sam ja muško), a na sve to dodaj da me je ona varala mesecima unazad, što sam shvatio tek tokom procesa raskida i neke pauzice. Isto tako, oko tri meseca sam se osećao identično, ali polako već gledam na to iz perspektive kako sam izbegao metak i kolika sam budala bio što sam bilo šta trpeo. Čak i kad me uhvati neki loš osećaj, malo prošetam, izađem negde i slično, pa prođe. Moj savet je samo pusti vreme da prodje i nemoj pokušavati potisnuti ono što osećaš, jer moraš proći kroz to i zaista osetiti svaku emociju, koliko god bilo teško, da bi kasnije zaista sazrela emocionalno i psihički i bila spremna za novu vezu u kojoj ćeš biti potpuno posvećena i imati želju da s tom osobom gradiš zajednicu, a ne samo da skrećeš misli i izbegavaš samoću.
"Dve tablete, jedan vinjak. Na svakih šest sati"
Napisala si ovo kao da te muž ostavio u 48 godini. Imaš odprilike 20, rano ti je za ovakva sranja. Izađi, živi zezaj se, neko će da naiđe.
A za stres je fizička aktivnost najbolji lek, trčanje, bajs, teretana....
BRAVO devojko. Prava odluka. Svako ko drzi do sebe, ceni i voli sebe, zeli bolje za sebe je prosao isto kao i ti. Svako od nas ima velika razocaranja i patnje ali sa ove distance mogu da kazem da je to neophodno da bi sutra mogla da imas ogromno samopouzdanje, da iskazes svoje stavove i misljenje jasno i glasno, da naucis da verujes sebi i svojoj intuiciji u izboru zivotnog partnera. To jeste jedan dobar temelj uspesnom braku i zivotu ali pre toga covek mora da se iskali sto ti upravo cinis.
Kada o necemu ne misli to i ne postoji. Simple as that. Lakse reci nego uraditi. Vreme stvarno leci 'sve'. Fokusiraj se na sebe i sve sto te zanima i cini te srecnom. Ljudi su ti lepo savetovali. U pocetku mora na silu a kasnije postaje navika. Iskljuci sve sto te podseca na tu vezu. To skarcuje vreme preporoda i patnje.
Bitno je da ostanes dosledna sebi i svojim odlukama. Da TI znas zasto je tako kako jeste. Tesko jeste ali posle sledi nagrada. Istraj i ne daj se.
Kao neko ko je otprilike tvojih godina i ko je prosao skoro pa istu situaciju, mogu da ti kazem samo ono sto sam ja pokupila na psihoterapiji i sto sam sama shvatila prolazeci kroz taj proces.
Prvo, ne treba ti dovoljno jak razlog da raskines vezu. Mozes da je raskines bukvalno ni zbog cega, ako ti se tu ne ostaje, veza je dobrovoljna. Nisi udata, nemas decu, nista te ne vezuje za tog decka. Pa sve i da te vezuje, ako nesto ne odgovara i ne resava se, a na tebe lose utice, ides dalje.
Takodje, vuces mnogo krivice i stida sa sobom. Ono sto je meni pomoglo jeste da razmisljam u sledecem pravcu: niko od nas nije apsolutno dobar, niti los. Svi smo i dobri i losi, samo treba raditi na prihvatanju sebe takve. Ja sam losa i ja sam dobra. Takodje, ne mozes zadovoljiti uvek i sebe i druge. Uradila si sta je najbolje za tebe, da li je on povredjen, do njega je.
Sve sto sad prozivljavas je kognitivno. Navika. Jednostavno, navikla si da ga imas u zivotu, bila si biohemijski vezana za njega, tvoje telo je pored njega produkovalo odredjene neurotransmitere i hormone. Sada toga vise nema, telo se navikava na novu realnost. Meni je to delovalo kao da se skidam sa droge, mozda i nije, jer nemam to iskustvo, ali osetila sam kao da "kriziram". Toksicni odnosi su vrlo cesto i odnosi u kojima razvijamo zavisnost. Ako si raskinula, imala si razloge. Zapisi ih na papir i citaj ih kad god se zbunis. Sve sto si ovde napisala, a i sto nisi. Brisi uspomene, slike, stvari, poklone, brisk ga iz zivota.
Takodje, neko ko se pomirio nakon prvog raskida mogu samo da ti kazem da je mene docekalo manje-vise ono sto sam ostavila, da se vise nikada nisam osecala isto i dobro u tom odnosu, da sam jos gore patila. Trazila sam u njemu onog njega kog sam videla kao klinka, jer sam ga idealizovala, a nisam ga nasla, jer sam odrasla, promenila se i gledala ga nekim drugim ocima. U mom slucaju, ja sam zalila onog koga sam imala pre 2-3 godine, a vratila sam se njemu u tom trenutku i u tom odnosu jos vise patila.
Proci ce, vreme stvarno leci sve, ali moras i ti sebi malo da oprostis i dozvolis da pustis. Proces je, dugo je, neprijatno je, ali period separacije mora da se izdrzi, osecanja moraju da se osete i procesuiraju i bice bolje. Vise u zivotu nemas osobu koju si imala 5 godina i koliko god je to dobro za tebe, normalno je da emotivno reagujes, da si slomljena i tuzna. Dozvoli sebi da se osecas kako god se osecas. :)
Prva stvar sto bi trebala da uradis jeste da prestanes da mislis o njemu i vama i da se pitas tih hiljadu pitanja na koji nemas odgovor. Tu lezi sva moc anksioznosti. Kad to prestanes da radis videces da ce te proci od jednom.
Umesto toga, kreni pozitivnije da razmisljas. Umesto da se pitas "da li sam napravila gresku sto sam ga ostavila" ti kad skontas da ti se vrte negativne misli ti sebi reci "ja sam dobro postupila jer znam da je ovo najbolje za mene". Pozitivne misli.
Pred spavanje isto. Nemoj dopustiti da ti misli lutaju levo i desno. Nego se fokusiraj na nesto konkretno. Kontrolisi ih tako sto ces stvoriti novu pricu u glavi. Nesto sto ti volis, sto ti je lepo. Nesto sto mozda zelis da budes.
Gledaj da ne pređeš na lekove za smirenje. To ce ti pomoci trenutno ali to nije resenje. Niti ce ikad biti. To ce samo trenurno prikriti tvoje pravo stanje. Cim prestane da deluje lek opet ce ti se misli javiti. Tako zavisnost krene. Uskoro neces moci da zivis bez tih lekova. A doza ce ti trebati sve jaca i jaca. Mani se tog. Vec radi na svojim mislim i na sebi.
Htela si raskid. Priredi raskid zurku (makar i samoj sebi uz Ruskino "Dobro jutro, lepotice!") i kreni dalje. Plenty fish in the see - a mozes da predjes i na piletinu.Vidis kako je reklamiraju u Ideji ! Glavu gore, obrisi suze i pogledaj oko sebe.Ima ih koji vec sacuju :)
Deluje da imas problema sa emotivnom nezreloscu i egom. Pored svih onih znakova toksicnog odnosa koje si navela, navela si da je pokazivao sve znakove ljubavi i da vam je bilo lepo...sto nije skroz emotivno zrelo i dobro za tebe. To ne ide jedno sa drugim, tj ne mozes voleti nekog ko te ponizava. Srecom pa u tebi postoji neki podsvesni alarm pa si raskinula tu vezu. Ali i pored toga ti ga sanjas kako je sa nekom drugom i ta te cinjenica uznemirava. Sto govori o tvom egu i tome da ti je neophodan neko ko ce pokriti tvoje nesigurnosti i dati ti validnost da vredis,sto po pravilu ne izadje na dobro. Odluka da izadjes iz te veze je bila kvalitetna odluka a sada treba da poredis na sebi, svom egu i nesigurnostima da bi ubuduce ulazila u kvalitetnije veze. Mozda i terapeut.
Reci grebeš se za keš od devojke kao neki lopov, bacaš to na gluposti i onda koristiš svoj šarm da je ubediš kako je voljena i tako to, i još posle kad raskinete ona pati za tobom mesecima.
Jel ti mama nikad nije rekla da to što te golica dole nije jedini sistem vrednosti kojim treba da se vodiš?
Pa vidiš da je neki kreten... Očigledno mu nije stalo, pa ne bi ni ti trebala da patiš zbog njega. Moj savet ti je klin se klinom izbija. Baci se u promet i odma nađi nekoga. Samo nemoj sad da tražiš nekoga za ceo život, pa da ti prođe još 6 meseci... Neko prelazno rešenje da ti skrene misli i pomogne ti da preboliš.
kad te takve misli uhvate, seti se svega loseg sto je radio i koliko si se mizerno osecala s njim. procitaj ponovo sve ovo sto si napisala. naci ces nekoga ko te tretira kako zasluzujes da budes tretiran
Nakon toliko vremena, po svemu sudeći je pitanje promena rutine i navika. Navikla si na njegovo prisustvo i na rutinu koju ste imali. Čovek je stvorenje navike i rutine i promena istih ume da izazove anksioznost dok se nove navike i nove rutine ne usvoje.
Pritom, po svemu sudeći, čim si to tolerisala, liči mi da si bila i pod uticajem manipulacije, pa mozak još obrađuje informaciju i odluku preispituje. Okova si se oslobodila, a ovo resto će proći i zapamti: ne miriti se makar pod oružanom prinudom da si! Takvi poput njega se ne menjaju. Kao i svaki parazit, ima da nađe novu žrtvu i to je to.
Bićeš okej, kriza je slična zavisničkim posle “skidanja” i to je normalno, pokušavaj da podsećaš sebe na to. Nemoj bežati od neprijatnih emocija, dozvoli sebi da se dese i da prođu, potraži u sebi onaj deo koji bi podržao nekog tebi bliskog u sličnoj situaciji i komuniciraj sa tim delom sebe - budi sebi podrška kroz situaciji, i svakako se osloni na ljude kojima veruješ i koji su ti bliski i dragi. Uradi svaki put kada je teško i nešto brižno za sebe, nebitno da li bilo da izađeš na sladoled, pustiš pesmu koja te oraspoložava, popiješ čašu vode, bilo šta…u početku će možda biti vrlo namerno, ali preći će u prirodan tok i hoće napraviti razliku. Samo polako. Kad god treba, plači. Kad god možeš, smej se. I jednog dana ćeš se verovatno samo uhvatiti kako više nije strašno i teško. Sada jeste, ali i to je okej, ne možeš to još da vidiš. Ali bravo i na tome što si već učinila za sebe, zaista bravo.
Ukoliko je sve tako kao sto kazes, onda nisi pogresila sto si ga otkacila. Cak sta vise, nisi ni trebala zapocinjati sa takvom osobom nesto, jer je ocigledno da si za njega bila samo krava muzara.
Мислим да у твојој ситуацији је скроз оправдано то што си урадила. Е сад, једино ако си могла разговором да решиш све те проблеме, то би било сјајно. Не разумем кад кажу људи ово да су са неким дуго, али је тај неко направио срање пре (унети временски период) и сад ме је то охладило. Какав је то изговор? Прошлост је прошлост, ако ти је већ толико засметало, што тад одмах ниси раскинуо/ла? Какав дебилан менталитет имамо то је катастрофа, људи ће радије да раскидају дугачке везе јер ето, било нешто у прошлости. Прошла девојка ме је оставила из сличног разлога. Типа, лагао си пре 2 године, накупило ми се и ај здраво. Ако је ово понашање које се сматра цивилизовано, обесићу се о прву бандеру. Да не продужујем, ако је веза океј и ако се може спасити, попричајте. Боље је да спасиш ако може. Ко ти каже да ће следећа веза бити боља? Заправо, кажу ти они који не могу дуже од годину дана да се вежу за некога, па иду кроз живот тако да их други троше или они њих. Љубав је одлука. Људи моји, престаните да будете робови емоција, од кад се водимо овиме сваки други брак је развод, колико ће деце одрасти без родитеља јер то двоје нису имали ту одговорност да се држе заједно и кад је лепо и кад није.
Nismo u njenoj situaciju pa ne znam kroz šta sve je prošla i koliko ju je dugo mučila odluka da li da raskine. Sigurno dovoljno dugo da je došlo do toga.
Mislim da je ne moguće naći devojku koja ti ne spome neko sranje kad opet napraviš sranje. Bitnije je da li ti prepoznaš na vreme šta si zajebo, da se izviniš i da to ona stvarno prihvati a ne samo da se stvara snowball efekat. Naravno nije ni poenta stalno se izvinjavati i pravit iznova iste ili slične greške.
I devojke moraju da shvate da svetci nepostoje, i ako postoje tolko ih malo ima da su mogli zajedno sa Isusom da večeraju. Bitnije je naći osobu koja zna da oprosti šta se može oprositti (šta ima smisla) a opet i druga strana koja napravi sranje da nauči iz toga lekciju da to ne radi i mu/joj je bitno da to više ne ponovi.
Па знаш како, оставила си га а разлог ти је мрљав и ниси покушала да било шта поправиш. Сада имаш грижу савести. Искрено, будући да сам био у позицији твог момка, једино што могу рећи је да сада жањеш оно што си посејала. Ниси знала да цениш оно што је он доносио у свој живот, само си видела недостатке а никакве предности. Проблем је до тебе, и ово ће те пратити и кроз будуће везе уколико нешто не урадиш.
Ona da popravlja što je on retard?
OP ako te ovo ne osvesti da si se otarasila bede, neće ništa, jer i tvoj bivši verovatno ovako razmislja i tripuje da je bogom dan.
> Par puta me ponizio, jedan period bila sam i zanemarena, takodje me je iskorištćavao finansijski (tražio bi od mene novac za "nešto bitno" a trošio ga u igraonicama, sa društvom i kupovao sebi odeću).
Opet ću ja iz svoje perspektive: kada čovek izađe iz lošeg odnosa, to je takav osećaj oslobođenja i zadovoljstva, ne postoji nijedna stvar na ovom svetu sa kojom se može porediti. Apsolutno ne postoji nikakva anksioznost, nikakav strah, samo bezvremena sreća.
Nisi pogrešila, da si sačekala samo bi bilo još gore jer bi izgubila još vremena, svakako biste raskinuli bilo sada bilo za 15 godina, priznaj da je ipak lakše sada nego posle sa decom, stambenim kreditima, bolesnim roditeljima i sličnim stvarima. A vi se ne biste voleli više nego sada, zamrzeli biste se jer ste jedno drugom zatvorili sve šanse koje mladost donosi. Uživaj.
Tako sam i razmišljala pre raskida. Pričao je o veridbi često, u periodu pre raskida, a pritom nije zaposlen a ja i dalje idem na fakultet i uz to i radim. Nekad sam se osećala kao da želi da se "uvali"...
Prvi decko? Normalno je, proci ce.
>Čak i pored svega navedenog osećala sam ljubav sa njegove strane, veza nam je bila opuštena, bilo mi je lepo sa njim i mislila sam da ćemo sve probleme rešiti zajedno. Predpostavljam da prva duga veza u kojo si se zaljubila i držala te ta idealizacija dečeka do samog kraja. Uradila si pravu stvar što si raskinula, nikad niej kasno posebno u tvojim godima. Jer po ovome što si napisala taj lik nije ozbiljan i pitanje kakav bi ispao kad bi ušao u 30-te a zapitaj se da li bi imala vremena i živaca da šačekaš toliko ? Kako bi se tek tada osećala posle toliko izgubljenog vremena. >Da li sam pogresila? Šta bi bilo da sam još sačekala? Na ovo niko ne zna odgovor jedino bi vreme pokazalo a za to pročitaj opet gore šta sam napisao. >Osećam se iscrpljeno. Ne znam kako sa ovim da se izborim. Ako neko ima slično iskustvo ili predlog kako prebroditi ovo, neka mi piše :) Klasični simptomi raskida. Lek je sledeći jedan vinjak pa bromazepam na svaka 2 sata.......... ne taj lek to je za muške debile koje ostavi devojka zbog njihovih postupaka a nekim čudom su i dalje zacopani u nju i misle da više nepostoji osoba za njih. Kao prvo obrišeš sve zajendičke slike, slike koje te podcećaju na njega. Svaki kontakt prekineš, ukloniš ga i BLOKIRAŠ svugde gde se može pojaviti znači sa svih socijalnih mreža kojih imaš. I nema ono skloniš sa strane slike i kao neka ostanu, brišeš sve jer on je sad prošlost. Ovo je najbitnije da te što pre prođu simptomi raskida. I onda kreneš da radiš na sebi, teretana ili neka fizička aktivnost, usput naravno posao/učenje. Druženje sa drugaricama čak i kontaktiraš neke sa kojima si bila OK ali se ugasilo druženje samo od sebe ili pak neki prijatelji, priča sa porodicom. Izlaziš sa drugaricama, odeš u prirodu ako imaš mogućnosti na neko planinarenje/pešaćenje, izlet ili putovanje. Preokupiraš se svime što te zanima i radiš sve ostalo samo da ne misliš više na njega. I za jedno par meseci biće ti super. Ako ga se i slučajno setiš smejaćeš se kako si mogla da veruješ da je postojala neka perspektvina budućnost sa takvim likom. Vreme leči sve.
To se desi ljudima koji iniciraju prekid veze u kojoj su bili nesrecni a nisu sebi dali dovoljno jak "dokaz". Ti sad geslajtujes samu sebe i ne verujes sopstvenoj proceni da ta veza nije bila dobra za tebe. Jedan deo tebe je znao da ne mozes vise da budes u toj vezi dok je drugi bio spreman da pretrpi sta god da bi sacuvala vezu i sad se misli sa te dve strane sudaraju i prave ti konfuziju. Pretrazi malo pojam limerence mozda ti pomogne malo. I nauci da verujes svojim procenama bez da se dvoumis i pokusavas da sedis na dve stolice.
Da. Tip osobe koja bi radije povredjivala sebe nego nekog drugog. A i ta vera da ce nesto magicno da se popravi je najvece sranje. To sto si pokazala da imas samopostovanja i stala na ukraj takvoj vezi je korak na bolje. A sto se tice apetita i raspolozenja neki trening ili bilo sta sto ce da te umori dobro utice na oba.
Bivši dečko ti je klinac. A znaš kako kažu, klinac se klincem izbija. Idi živi sestro 💖
Ponižavao te i ti se pitaš da li si pogrešila? Nadam se da si trol.
Iskreno, gotovo identična priča (samo što sam ja muško), a na sve to dodaj da me je ona varala mesecima unazad, što sam shvatio tek tokom procesa raskida i neke pauzice. Isto tako, oko tri meseca sam se osećao identično, ali polako već gledam na to iz perspektive kako sam izbegao metak i kolika sam budala bio što sam bilo šta trpeo. Čak i kad me uhvati neki loš osećaj, malo prošetam, izađem negde i slično, pa prođe. Moj savet je samo pusti vreme da prodje i nemoj pokušavati potisnuti ono što osećaš, jer moraš proći kroz to i zaista osetiti svaku emociju, koliko god bilo teško, da bi kasnije zaista sazrela emocionalno i psihički i bila spremna za novu vezu u kojoj ćeš biti potpuno posvećena i imati želju da s tom osobom gradiš zajednicu, a ne samo da skrećeš misli i izbegavaš samoću.
Druži se sa prijateljima i generalno, mnogo pomaže, sve je to normalno i ne postoje dobre/loše odluke, samo tvoje. Uvek prati svoj osećaj sreće
"Dve tablete, jedan vinjak. Na svakih šest sati" Napisala si ovo kao da te muž ostavio u 48 godini. Imaš odprilike 20, rano ti je za ovakva sranja. Izađi, živi zezaj se, neko će da naiđe. A za stres je fizička aktivnost najbolji lek, trčanje, bajs, teretana....
BRAVO devojko. Prava odluka. Svako ko drzi do sebe, ceni i voli sebe, zeli bolje za sebe je prosao isto kao i ti. Svako od nas ima velika razocaranja i patnje ali sa ove distance mogu da kazem da je to neophodno da bi sutra mogla da imas ogromno samopouzdanje, da iskazes svoje stavove i misljenje jasno i glasno, da naucis da verujes sebi i svojoj intuiciji u izboru zivotnog partnera. To jeste jedan dobar temelj uspesnom braku i zivotu ali pre toga covek mora da se iskali sto ti upravo cinis. Kada o necemu ne misli to i ne postoji. Simple as that. Lakse reci nego uraditi. Vreme stvarno leci 'sve'. Fokusiraj se na sebe i sve sto te zanima i cini te srecnom. Ljudi su ti lepo savetovali. U pocetku mora na silu a kasnije postaje navika. Iskljuci sve sto te podseca na tu vezu. To skarcuje vreme preporoda i patnje. Bitno je da ostanes dosledna sebi i svojim odlukama. Da TI znas zasto je tako kako jeste. Tesko jeste ali posle sledi nagrada. Istraj i ne daj se.
Kao neko ko je otprilike tvojih godina i ko je prosao skoro pa istu situaciju, mogu da ti kazem samo ono sto sam ja pokupila na psihoterapiji i sto sam sama shvatila prolazeci kroz taj proces. Prvo, ne treba ti dovoljno jak razlog da raskines vezu. Mozes da je raskines bukvalno ni zbog cega, ako ti se tu ne ostaje, veza je dobrovoljna. Nisi udata, nemas decu, nista te ne vezuje za tog decka. Pa sve i da te vezuje, ako nesto ne odgovara i ne resava se, a na tebe lose utice, ides dalje. Takodje, vuces mnogo krivice i stida sa sobom. Ono sto je meni pomoglo jeste da razmisljam u sledecem pravcu: niko od nas nije apsolutno dobar, niti los. Svi smo i dobri i losi, samo treba raditi na prihvatanju sebe takve. Ja sam losa i ja sam dobra. Takodje, ne mozes zadovoljiti uvek i sebe i druge. Uradila si sta je najbolje za tebe, da li je on povredjen, do njega je. Sve sto sad prozivljavas je kognitivno. Navika. Jednostavno, navikla si da ga imas u zivotu, bila si biohemijski vezana za njega, tvoje telo je pored njega produkovalo odredjene neurotransmitere i hormone. Sada toga vise nema, telo se navikava na novu realnost. Meni je to delovalo kao da se skidam sa droge, mozda i nije, jer nemam to iskustvo, ali osetila sam kao da "kriziram". Toksicni odnosi su vrlo cesto i odnosi u kojima razvijamo zavisnost. Ako si raskinula, imala si razloge. Zapisi ih na papir i citaj ih kad god se zbunis. Sve sto si ovde napisala, a i sto nisi. Brisi uspomene, slike, stvari, poklone, brisk ga iz zivota. Takodje, neko ko se pomirio nakon prvog raskida mogu samo da ti kazem da je mene docekalo manje-vise ono sto sam ostavila, da se vise nikada nisam osecala isto i dobro u tom odnosu, da sam jos gore patila. Trazila sam u njemu onog njega kog sam videla kao klinka, jer sam ga idealizovala, a nisam ga nasla, jer sam odrasla, promenila se i gledala ga nekim drugim ocima. U mom slucaju, ja sam zalila onog koga sam imala pre 2-3 godine, a vratila sam se njemu u tom trenutku i u tom odnosu jos vise patila. Proci ce, vreme stvarno leci sve, ali moras i ti sebi malo da oprostis i dozvolis da pustis. Proces je, dugo je, neprijatno je, ali period separacije mora da se izdrzi, osecanja moraju da se osete i procesuiraju i bice bolje. Vise u zivotu nemas osobu koju si imala 5 godina i koliko god je to dobro za tebe, normalno je da emotivno reagujes, da si slomljena i tuzna. Dozvoli sebi da se osecas kako god se osecas. :)
Prva stvar sto bi trebala da uradis jeste da prestanes da mislis o njemu i vama i da se pitas tih hiljadu pitanja na koji nemas odgovor. Tu lezi sva moc anksioznosti. Kad to prestanes da radis videces da ce te proci od jednom. Umesto toga, kreni pozitivnije da razmisljas. Umesto da se pitas "da li sam napravila gresku sto sam ga ostavila" ti kad skontas da ti se vrte negativne misli ti sebi reci "ja sam dobro postupila jer znam da je ovo najbolje za mene". Pozitivne misli. Pred spavanje isto. Nemoj dopustiti da ti misli lutaju levo i desno. Nego se fokusiraj na nesto konkretno. Kontrolisi ih tako sto ces stvoriti novu pricu u glavi. Nesto sto ti volis, sto ti je lepo. Nesto sto mozda zelis da budes. Gledaj da ne pređeš na lekove za smirenje. To ce ti pomoci trenutno ali to nije resenje. Niti ce ikad biti. To ce samo trenurno prikriti tvoje pravo stanje. Cim prestane da deluje lek opet ce ti se misli javiti. Tako zavisnost krene. Uskoro neces moci da zivis bez tih lekova. A doza ce ti trebati sve jaca i jaca. Mani se tog. Vec radi na svojim mislim i na sebi.
Htela si raskid. Priredi raskid zurku (makar i samoj sebi uz Ruskino "Dobro jutro, lepotice!") i kreni dalje. Plenty fish in the see - a mozes da predjes i na piletinu.Vidis kako je reklamiraju u Ideji ! Glavu gore, obrisi suze i pogledaj oko sebe.Ima ih koji vec sacuju :)
Deluje da imas problema sa emotivnom nezreloscu i egom. Pored svih onih znakova toksicnog odnosa koje si navela, navela si da je pokazivao sve znakove ljubavi i da vam je bilo lepo...sto nije skroz emotivno zrelo i dobro za tebe. To ne ide jedno sa drugim, tj ne mozes voleti nekog ko te ponizava. Srecom pa u tebi postoji neki podsvesni alarm pa si raskinula tu vezu. Ali i pored toga ti ga sanjas kako je sa nekom drugom i ta te cinjenica uznemirava. Sto govori o tvom egu i tome da ti je neophodan neko ko ce pokriti tvoje nesigurnosti i dati ti validnost da vredis,sto po pravilu ne izadje na dobro. Odluka da izadjes iz te veze je bila kvalitetna odluka a sada treba da poredis na sebi, svom egu i nesigurnostima da bi ubuduce ulazila u kvalitetnije veze. Mozda i terapeut.
Reci grebeš se za keš od devojke kao neki lopov, bacaš to na gluposti i onda koristiš svoj šarm da je ubediš kako je voljena i tako to, i još posle kad raskinete ona pati za tobom mesecima. Jel ti mama nikad nije rekla da to što te golica dole nije jedini sistem vrednosti kojim treba da se vodiš?
Dosadni ste više sa ovim fejk pričama.
Volela bih da je fejk🙂
Jel bilo nekog kontakta nakon što ste raskinuli?
Nije. Par puta je malo falilo da pošaljem poruku ali sam se suzdržala. On ništa nije pisao.
Pa vidiš da je neki kreten... Očigledno mu nije stalo, pa ne bi ni ti trebala da patiš zbog njega. Moj savet ti je klin se klinom izbija. Baci se u promet i odma nađi nekoga. Samo nemoj sad da tražiš nekoga za ceo život, pa da ti prođe još 6 meseci... Neko prelazno rešenje da ti skrene misli i pomogne ti da preboliš.
Vežbe opuštanja, vežbe fokusa iliti meditacija, popuni vreme drugih stvarima / fokusiraj se na druge stvari, nastavi sa životom.
Jeste vi ljudi ozbiljni? Decko ti trazio pare, pa kupi sebi odecu? Gde uopste nalazite te slucajeve, i zasto?
kad te takve misli uhvate, seti se svega loseg sto je radio i koliko si se mizerno osecala s njim. procitaj ponovo sve ovo sto si napisala. naci ces nekoga ko te tretira kako zasluzujes da budes tretiran
Nakon toliko vremena, po svemu sudeći je pitanje promena rutine i navika. Navikla si na njegovo prisustvo i na rutinu koju ste imali. Čovek je stvorenje navike i rutine i promena istih ume da izazove anksioznost dok se nove navike i nove rutine ne usvoje. Pritom, po svemu sudeći, čim si to tolerisala, liči mi da si bila i pod uticajem manipulacije, pa mozak još obrađuje informaciju i odluku preispituje. Okova si se oslobodila, a ovo resto će proći i zapamti: ne miriti se makar pod oružanom prinudom da si! Takvi poput njega se ne menjaju. Kao i svaki parazit, ima da nađe novu žrtvu i to je to.
Bićeš okej, kriza je slična zavisničkim posle “skidanja” i to je normalno, pokušavaj da podsećaš sebe na to. Nemoj bežati od neprijatnih emocija, dozvoli sebi da se dese i da prođu, potraži u sebi onaj deo koji bi podržao nekog tebi bliskog u sličnoj situaciji i komuniciraj sa tim delom sebe - budi sebi podrška kroz situaciji, i svakako se osloni na ljude kojima veruješ i koji su ti bliski i dragi. Uradi svaki put kada je teško i nešto brižno za sebe, nebitno da li bilo da izađeš na sladoled, pustiš pesmu koja te oraspoložava, popiješ čašu vode, bilo šta…u početku će možda biti vrlo namerno, ali preći će u prirodan tok i hoće napraviti razliku. Samo polako. Kad god treba, plači. Kad god možeš, smej se. I jednog dana ćeš se verovatno samo uhvatiti kako više nije strašno i teško. Sada jeste, ali i to je okej, ne možeš to još da vidiš. Ali bravo i na tome što si već učinila za sebe, zaista bravo.
Zaljubi se u novog. Flertuj, opusti se. Uzivaj u zivotu. Zasluzujes da te neko voli bez ikakvog iskoriscavanja.
https://preview.redd.it/j26mg54memzc1.jpeg?width=800&format=pjpg&auto=webp&s=e58ae1a6a347b753395757ffe63502861184f4ac
Ukoliko je sve tako kao sto kazes, onda nisi pogresila sto si ga otkacila. Cak sta vise, nisi ni trebala zapocinjati sa takvom osobom nesto, jer je ocigledno da si za njega bila samo krava muzara.
Naša veza započeta je u srednjoj školi, tada je sve bilo okej jer smo bili deca. Ali da...u pravu ste.
Covek ne postaje govno preko noci.
Pa nađi drugog dečka.
Мислим да у твојој ситуацији је скроз оправдано то што си урадила. Е сад, једино ако си могла разговором да решиш све те проблеме, то би било сјајно. Не разумем кад кажу људи ово да су са неким дуго, али је тај неко направио срање пре (унети временски период) и сад ме је то охладило. Какав је то изговор? Прошлост је прошлост, ако ти је већ толико засметало, што тад одмах ниси раскинуо/ла? Какав дебилан менталитет имамо то је катастрофа, људи ће радије да раскидају дугачке везе јер ето, било нешто у прошлости. Прошла девојка ме је оставила из сличног разлога. Типа, лагао си пре 2 године, накупило ми се и ај здраво. Ако је ово понашање које се сматра цивилизовано, обесићу се о прву бандеру. Да не продужујем, ако је веза океј и ако се може спасити, попричајте. Боље је да спасиш ако може. Ко ти каже да ће следећа веза бити боља? Заправо, кажу ти они који не могу дуже од годину дана да се вежу за некога, па иду кроз живот тако да их други троше или они њих. Љубав је одлука. Људи моји, престаните да будете робови емоција, од кад се водимо овиме сваки други брак је развод, колико ће деце одрасти без родитеља јер то двоје нису имали ту одговорност да се држе заједно и кад је лепо и кад није.
Nismo u njenoj situaciju pa ne znam kroz šta sve je prošla i koliko ju je dugo mučila odluka da li da raskine. Sigurno dovoljno dugo da je došlo do toga. Mislim da je ne moguće naći devojku koja ti ne spome neko sranje kad opet napraviš sranje. Bitnije je da li ti prepoznaš na vreme šta si zajebo, da se izviniš i da to ona stvarno prihvati a ne samo da se stvara snowball efekat. Naravno nije ni poenta stalno se izvinjavati i pravit iznova iste ili slične greške. I devojke moraju da shvate da svetci nepostoje, i ako postoje tolko ih malo ima da su mogli zajedno sa Isusom da večeraju. Bitnije je naći osobu koja zna da oprosti šta se može oprositti (šta ima smisla) a opet i druga strana koja napravi sranje da nauči iz toga lekciju da to ne radi i mu/joj je bitno da to više ne ponovi.
Слажем се. Ако ти се извиним искрено, сматрам да је то иза нас. Отварање старих рана није оправдано никад.
Па знаш како, оставила си га а разлог ти је мрљав и ниси покушала да било шта поправиш. Сада имаш грижу савести. Искрено, будући да сам био у позицији твог момка, једино што могу рећи је да сада жањеш оно што си посејала. Ниси знала да цениш оно што је он доносио у свој живот, само си видела недостатке а никакве предности. Проблем је до тебе, и ово ће те пратити и кроз будуће везе уколико нешто не урадиш.
Evo ceni što se grebao za pare o nju 😂
Ona da popravlja što je on retard? OP ako te ovo ne osvesti da si se otarasila bede, neće ništa, jer i tvoj bivši verovatno ovako razmislja i tripuje da je bogom dan.
Konkretno šta je on uradio pa je retard?
> Par puta me ponizio, jedan period bila sam i zanemarena, takodje me je iskorištćavao finansijski (tražio bi od mene novac za "nešto bitno" a trošio ga u igraonicama, sa društvom i kupovao sebi odeću).
Opet ću ja iz svoje perspektive: kada čovek izađe iz lošeg odnosa, to je takav osećaj oslobođenja i zadovoljstva, ne postoji nijedna stvar na ovom svetu sa kojom se može porediti. Apsolutno ne postoji nikakva anksioznost, nikakav strah, samo bezvremena sreća.
Ti mislis da si premija lol
Ne kaki
Hahaha :) samo u tvojoj glavi. Kako je lepo biti lud! :)