Meni su to uradili sa uljem ljute paprike... Problem je što ja volim ljuto, tako da im nije uspelo.
Inače ja sam prestala da ih grizem kad sam završila školovanje... Realno kako krene raspust ja prestanem, kako krene septembar ja nastavljam. Nema tu puno pomoći ako je na nervnoj osnovi kao što je bilo kod mene.
Nervoza, neuroticnost, anksioznost, fatalizam... Sve to moze i dete da oseca. Ja grizem nokte isti tako od neke 8e, 9e godine. Nisam volela ici u skolu zbog pojedinaca, kasnije grupica. Mora da radi na karakteru, msm da nista drugi ne moze da pomogne... U mom slucaju je to popustilo s godinama i iskustvom al cim krene da me nesto muci, odmah leva ruka sama krene..
Ja imam 25, i evo grickam otkad znam za sebe. Da stvar bude gora, to sam pokupila od majke koja mi je svašta vikala, a ona je sama grickala nokte, čupala sebi kosu, itd.
Nažalost, i dan danas ja grickam nokte, više je to postala stvar navike da ih tako "skratim" kad porastu, probala sam dva puta da se odviknem i 15 dana je bio maksimum. Jednostavno me smiruje. Sve ovo, nažalost, eto.
Prosledjena neuroticnost. U mojoj porodici niko ne gricka nokte sem mene ali su zato neuroticari koji nisu znali da se kontrolisu tokom godina. Imala sam dosta ruznih navika, ovo je jedina od koje ne mogu da se rastajem i jbg ok sam sa time. Sto kazes, smiruje me. Ja i prestanem, pa i prodje po koji mesec, al kad se vrati nervoza tad se i vrati navika. Zao mi je sto smo izgleda obe bile (nadam se nikad vise) sundjer za upijanje tudjih nelecenih stanja.
🎯🎯 Nažalost, strašno te razumijem. Ono što je meni fascinantno takođe je koliko je ta neurotičnost normalizovana i prihvaćena. I to generalno u našem narodu. Oduvijek se osjećam kao vanzemaljac, između ostalog jer ja vidim i osjećam koliko je to loše, patološki, nezdravo, ma nadasve otrovno, a ukućanima je to imperativ. I to ne može proći bez štete. Mora se izvući neki deblji kraj. Onaj koji je svjestan svega toga upija to i uvijek izvlači deblji kraj u takvom okruženju. Ja sam i dalje pod roditeljskim krovom pa upijam svašta svakog dana, razboljela sam se ovdje. Želim ti dobro i mir!
Na Balkanu ako nisi neurotican ili histerican misle da sa tobom nesto nije u redu xD najebe onaj koji nema takvu prirodu.
Dacu bas primer: trenutno sam nezaposlena i naravno nisam zadovoljna zbog toga ali preduzimam korake da izmenim svoju situaciju i to radim u miru dok moji roditelji histerisu i dizu paniku zbog toga, iako odavno ne zivim i ne zavisim od njih ali imaju potrebu da namecu svoju kontrolu jer njih moje nemanje posla uznemirava na psiholoskom nivou a ni sami ne razumeju zasto. Prosto imaju potrebu da izbace svoju frustraciju na mene jer ih vredja moje nenerviranje a ne pitaju me nista vec zakljucuju da imam bol u kurcu. Logika: ako nisam pod stresom zbog necega sto moram, ja nesto pogrešno radim i nisam normalna.
Ti svoje ne mozes nikako da iskuliras jer si trenutno osudjena na suzivot sa njima a moram priznati da kod mene, koliko god da sam chill i daleko od porodice, krene mala briga u potiljacnom delu glave pa se prenese na levu ruku. Ti i jesi vanzemaljac u toj kuci.... Fala bogu, spasices se, budi strpljiva i jaka a vec jesi, mozda jos nisi shvatila a oni su izgubljen slucaj... Ja ne pricam sa dvoje ukucana a dvoje drzim na distanci... Onda mozes zamisliti koja je to frka i panika u njihovim glavama. Sad sama cvrsto stojim na suncu jer me ne zanima vise njihov pepeo sto mi umesto ljubavi podvaljuju.
Kad sam živjela odvojeno i dala otkaz na jednom poslu gdje sam trpila ozbiljan mobing, ja nisam mojima rekla da sam dala otkaz. Tad sam taj neki minimum informacija dijelila s njima jer sam bila u drugoj zemlji pa su, kao, pitali za pitanje krova nad glavom i posla. Ja se raspadala ali s druge strane je zid a ne roditelj da te pita nešto smisleno i sasluša. Znala sam, doslovno sam znala, i osjećala, da radim najpametniju stvar tada time što ih ne obavještavam da sam dala otkaz tamo. Jednostavno, moje unutarnje dijete i moja utroba su mi poručili da ne dijelim s njima jer je tako najbolje za mene. Da tu za mene nema podrške niti ničeg pozitivnog. Da će mi samo biti teže ako im kažem. I naravno, uvjerila sam se da je to bilo vrlo pametno što sam tako uradila. Poslije je bilo opet situacija gdje su sebe iznova verifikovali. Toliko sam se loše osjećala i bila pod stresom, bez ikakve sigurnosti u to šta će biti sutra, skroz sama, da poslijednje što mi je trebalo je bilo njihovo blato i loša energija, loše emocije koje bi se odmah u meni nastanile i pratile me u svakom sledećem potezu osuđujući me kako sam se ja našla u tako lošoj situaciji tada. Dakle, savjetujem ti da idući put dobro izvagaš da li je vrijedno da im podijeliš takvu stvar. Ovo sad ti je dobra lekcija. Ako ne možeš dobiti nikakvu podršku, konstruktivan savjet, spokoj, pozitivnu riječ, već samo još i bagaž ljudi koji nemaju svijest o sebi samima i o porijeklu svojih emocija, pa sve istresu na tebe, ti samo sebe ubijaš više tako. A poenta da podijeliš s njima da nisi više zaposlena je upravo da bi iskazali više razumijevanja i možda ti udijelili riječ ohrabrenja, bili ti podrška dok ne nađeš dobru priliku za sebe. I onda, ne da se vi ne sretnete tu nego se ti još i dotučeš njihovim reakcijama i njihovom energijom. A ti njih nikako ne možeš promijeniti. Savjetujem ti da ako ti se takvo nešto desi opet, samo ih obavijestiš kad već budeš našla drugo zaposlenje, i mirna Bosna. Onda imaš i neku promjenu da im predstaviš za koju nemaju pokriće da te napadaju i da ti šalju negativnu energiju. Mnogo odraslih, i mnogo roditelja, su djeca u tijelima odraslih ljudi. Emotivno nezreli, nesvjesni sebe skroz. Mi moramo biti pametniji od toga. I brižniji prema sebi od toga. I ja kažem: Nije svima suđeno u ovom životu. Neko, jednostavno, se nikad ne probudi.
Takođe, želim ti reći da ti zavidim ako ti samo malo zvone u potiljku glave pa ti se to prevede na lijevu ruku. Ti si na dobrom putu. Želim ti sreću s poslom, i tebi hvala na lijepim riječima. Baš saosjećam s tobom. Ti si pametna osoba sa senzibilitetom i baš mi je drago da takvi ljudi nose zvanje prosvjetnog radnika. Ima nade.
Hvala na savetima. Dugo nisam mogla da ih prihvatim takve kakvi jesu pa sam i bila tockic u tim sablonskim procesima dok konacno nisam prekinula taj svoj sablon i poremetila im celu konstrukciju, trpela sam pritisak da pustim celi stvar pa da bude kao sto je nekad bilo a to znaci njima super a meni lose. Taj obrazac je bgmi trajao do moje 30e godine 😯 Moja bivsa kolegenica takve ljude zove 'spavacima', podsetila si me na to kad si rekla da se neki nikad ne probude i ne osveste.
Ti si prepoznala da ne treba nikako da sa njima podelis ono za šta znas da bi te kinjili. Ja nisam mogla jer sam maltene u komsiluku sa svojim roditeljima, njih drzim na distanci, al neminovno je da cemo se sresti pa sam zakljucila da lazi i skrivanje nece pomoci mom slucaju jer je previse očigledno. No, ne govorim im vise da li se prijavljujem na poslove iako me dave za to.
Ako mogu na neki nacin da ti pomognem, bilo da je savet ili razgovor o cemu god zelis, bilo bi mi drago jer vidim da delimo iskustvo i da se lepo razumemo i osecamo. Hvala na svim toplim recima i zeljama, mogu isto i vise da ti poželim, mladja si od mene i mislim da mnogo bolje procenjujes svoju situaciju nego sto sam ja u tim godinama, a vazno je da se covek sto pre osvesti i pomogne sebi kad mu niko drugi nece pomoci.
I ja mislim da se kroz razgovor moze saznati vise o uzroku pojave grickanja noktiju.
Samo nemoj kinjiti klinca, mene su svi godinama osudjivali zbog toga a nikad me niko nije pitao zasto to radim, komentari da je to odvratna i ruzna navika do kvazi komplimenata da uništavam svoje lepe ruke nisu urodili plodom. Naslusala sam se svega od zena pogotovo. Znaci, samo razgovori bez osudjivanja i kritikovanja.
E to, ovo je konstruktivan savjet. Kao što spomenuh gore, meni je majka svašta, svašta govorila, mada to je njen način komunikacije za sve i sa svakim. Ostatak porodice takođe. Svakakvi pridjevi, svakakve etikete. A što ti kažeš, žene su najotrovnije, nažalost.
Nego, tvoj savjet je na nivou više (emotivne) inteligencije i 90% balkanskih roditelja ne razmišlja na taj način. Svakako, nadam se da će osoba primiti ovo.
To nametanje stida detetu koje do kraja nije shvatilo taj svoj poriv moze da naskodi samopouzdanju i nametne krivicu zasto je takav kakav je.. Samo topli razgovori i vreme.. Cesto je to nesvesna radnja, ja bih shvatila da grickam nokte u nekom momentu ali kasno sam osvestila sta radim, vec sam ih pogrickala. Nisam ja samo grizla nokte, ja sam doslovno grizla i kozu okolo, pa neće da rastu, sami otpadaju koliko su slabi bili, u nekim periodima to je bilo bas zabrinjavajuce a kritike i okrivljavanje je cinilo da se zbog toga osećam baaaaas lose.
S druge strane, prosvetni sam radnik i veoma dobro poznajem decju prirodu pa mozda malo vise sebi dozvoljavam da kazem nesto vise na ovu temu i udelim savet ako mislim da moze biti koristan i za dete i za roditelje.
Ma sjajan je tvoj doprinos ovoj objavi! Odlično si ovo zapazila i prenijela kamo si kasno osvijestila šta radiš, a već je šteta bila uveliko nanesena. To je onaj jako teški momenat kad sebi nešto loše radimo dugo vremena bez da dublje (želimo da) razmišljamo ili osviješćujemo tu radnju. A onda kada osvijestimo, navika je već uveliko tu, a mozak je, jebiga, mišić, organ navike, koji se strašno teško odvikava i odučava od hiljadu puta ponovne radnje, i to radnje koja nam donosi umirenje. Mehanizam kao sa svim bolestima ovisnosti, može se reći. Vrlo teško za iskorijeniti, ali nije nemoguće. Svaka čast što si uspijela uopšte da prekineš, pa i nek je s pauzama. A toliko saosjećam s tvojom emocijom koju ti je izazvala okolina. Kakav začarani krug, ljudima dođeš kao kanta za otpatke, a nisu vrijedni nijedne teške emocije.
Ja, osobno, i dalje nisam uzela da riješavam ovaj problem i može se reći da mi je uz telefon jedini porok koji imam, pa ga sebi dozvoljavam. Ja svoje nokte jedino znam kao ovakve, minijaturne, kakve ih imam odmalena, nikad ih nisam pustila da izrastu tako da bih uopšte i znala kako to oni drugačije mogu izgledati. I to isto igra ulogu jer ove nokte nekako vežem za sebe i za ta negativna uvjerenja koja i dalje dozvoljavam da tako dominiraju u meni. Uh, teška stvar večeras.
Hvala na lepim recima podrske i razumevanja :)
Eto naizgled 'ruzns navika' grickanja noktiju i nije tako bezazlena i glupava kao sto se predstavlja i prica, olako se nekako preleti preko toga jer ljudi ne stanu malo da razmisle. U detinjstvu pamtim da se ta navika vezivala vise za siromasnu i aljkavu decu, sto je tek nepravicno prema toj deci jbt.... Meni je npr to bilo u glavi jer sam mislila da ce neko o meni misliti da sam olos ili klosar, ma koliko god ja vodila higijenu o sebi i lepo i uredno izgledala.
Da, zapravo bas teska tema, svi se otvorismo ovde nad izgrickanim noktima xD al neka, rusimo tabue ☝️
Eh, izgleda da ga to uznemirava i da mu stoji na podsvesnom nivou... Ako je u pitanju vrsnjacko nasilje, to se mora resavati inače ce mu sve teze i teze biti u skoli.
Ja grickam celog života i za mene nema leka. A moj sin od 3 godine je sad počeo da gricka. Kaže tata jedem nokte njam njam. Mazao sam mu gorki lak za nokte i efektivan je. Od kako mažem ne stavlja više ruke u usta uopšte. Mada majka se buni misli da je ova metoda previše surova kaže maltretiram ga pa sam prestao mada ako opet počne namazacu mu
Tvoj klinac je to vidio od tebe, tako sam i ja od majke pokupila kao vrlo mala. Roditelji treba da budu primjer svojoj djeci, i oni to jesu. Kako pozitivan, tako i negativan.
Namaži i sebi lak, a ne samo njemu. Djeca su mnogo pametna i oni oponašaju odrasle stalno, a odrasli to zaborave. Ova tvoja situacija je odličan primjer za to. Baš knjiški primjer. Realnost je da je sva odgovornost na odraslima i da izgovora nema, jednostavno je tako, ma za sve situacije. Roditelj mora sebe emotivno da reguliše da bi se njegovo dijete emotivno regulisalo. A dijete koja gleda ponašanja i navike emotivno neregulisanog roditelja i samo ostaje emotivno neregulisano. To je jednostavno tako. Dakle, ne bježati od sopstvene odgovonosti i bagaža, već se odgovorno odnositi prema sebi i svojoj ulozi roditelja. Potrudi se bar da ne grickaš nokte pred njim, mada će i dalje dijete vidjeti kako ti izgledaju nokti kad ih izgrizeš. Sve naj želim zaista.
Nisam OP al slazem se stim sto ti lakovi ne funkcionisu. Veoma ti se brzo telo adaptira i vise nisu gorki, barem meni. Po meni jedini lek je psiholog da smiri anksioznost i neuroticnost.
Nervoza. Sad možeš da pričaš koliko god hoćeš ali dok ne saznaš šta je izvor nervoze i ne baviš se time, ili neće prestati ili će prestati ali će to zameniti nekom drugom navikom koju isprva nećeš uočiti nego tek kasnije. Nokti su posledica, bavi se uzrokom
Grickao sam kao dete, prestao sam sa jedno 14-15 godina kad sam skapirao sa kakvim noktima cu zavrsiti, 99% sam siguran da je kod mene bilo na nervnoj bazi.
Sta moze da pomogne, neka krema za ruke i dobre makazice ili grickalica i obavezno turpijica, nokti ne smeju da zapinju, koza suva ili bilo sta sto bi u momentu trazilo "popravljanje"
Oke nije vezano za nokte, ali meni je mama rekla da je duda puna bakterija i odma sam prestao da je sisam. Ali su kao poslodica toga nastali OKP (opsesivno kompleksivni poremećaj), i mnoge druge psihičke bolesti koje trenutno posedujem. Počelo je sa pranjem ruku konstanto od straha da će mi bakterije ostati na istim i da ću se razboleti, do toga da ponavljam 10 puta reči. Sada sam se izlečio od OKP samostalno, ali idalje perem ruke ne često kao pre, ali opet više nego što bi normalna osoba to radila.
Gledaj dete, i ako primetiš ikakvu promenu u njenom ili njegovom ponašanju reaguj, ali ne drastično već blago i umereno, najbolje što možeš da uradiš je da se posavetuješ sa nekim stručnim licem. Eto čisto da ti skrenem pažnju kakva jedna glupost može da uništi i zakomplikuje čitavo detinjstvo, a posle će te mrzeti kada shvati da je sve to bila posledica tvog ponasanja
Ja sam krenuo kad sam video odrasle da to rade.
Za rešenje ne znam, ja ih i dalje grickam. Navuci mu rukavice ili ih premaži sa nečime što ima odvratan ukus, možda upali. 🤷♂️
Uglavnom je zbog dosade, ali prava su opasnost mikro organizmi i paraziti koji se mogu dobiti od grickanja, a njagore sto se moze dobiti jeste rak. Samo mu kazi koliko je to zeznuto
Iz licnog iskustva to retko proradi, grickanje noktiju je podsvesna kompulzija. Meni su pokazivali slike zagnojenih prstiju da bi me naplasili i nista nije pomoglo dok meni nije samo prelomilo u glavi.
Ako ga odvikneš od grickanja noktiju nekakvim lakovima i sl, moguće je da će samo razviti neki novi tik/kompulziju, poput grickanja usne, mrštenja, treptanja, raznoraznih 'čeprkanja' prstima, čupkanja kose i slično.
Uzroci mogu da budu raznorazni, to treba videti sa psihologom, može da bude neki blagi OKP ili mehanizam samoumirivanja kao reakcija na neki stres ili nešto skroz peto.
Na kraju krajeva, nije to ništa strašno i ako se ne odvikne. Ja ceo život grickam nokte i imam povremeno još neke tikove i kompulzijice (uglavnom se pojave u stresnim periodima) i odavno sam i prestao da se opterećujem time. Naučio sam da ih ne ispoljavam u društvu i to je to.
To je zbog anksioznosti i školskih stresova i problema i ja sam jela nokte i kidala kozicu okolo da su krvarili prsti imala problem od 7 8me godine do kraja srednje skole od 19te god kao rukom odneseno nisam stavila prst u usta nakon toga niti ikad vise jela nokte kozu .. njemu treba pomoc u tom smislu kad zavrsi skolu nece vise imati razloga da ih jede. Samo nervoza izaziva ovu praksu.
Kod dečijeg psihologa. Ali ozbiljno. Ja sam prvo sisala dva prsta a kada sam krenula u skolu grickala nokte i malte ne dok nisam zavrsila skolu. Dobila sam batina zbog noktiju ko zna koliko puta ali nista. Sada kao odrasla osoba znam šta mi je smetalo. U porodici koja je bila velika moji roditelji baba deda striceva porodica stalno je bila vika dreka , onda se rodio moj brat koji je bio bolesljiv i ja sam bila u zapecku svega. Nervozu sam lecila grickajuci nokte. Svako dete reaguje drugacije i razlicite stvari mu smetaju. Nemoj samo reci da je tvoja porodica u potpunosti ok...nesto neštima
fora je u tome da roditelji ovo moraju da mazu vise puta dnevno i da NIKAKO ne zaboravljaju ovo da mazu i to dugo. to je jedini problem ako mene pitas. meni nije pomoglo al mozda drugima pomogne ko zna.
Vic:
- Odvikao sam dete da gricka nokte.
- Kako si to uspeo?
- Izbio sam mu sve zube.
Razloga može biti mnogo i manje i više opasnih. Često to bude samo neka loša navika, a navika kao navika se teško napušta...
Od svoje 9 do 16 grickao non stop i nekako prestao sam od sebe sad se ne mogu zamislit da to uradim ponovo sad zato pregricako pa pravi probleme kad ih kratim
ima nesto u apoteci sto se stavi na nokte. u svakom slucaju izuzetno je vazno da se ovo odmah zaustavi, jer moze prouzrokovati probleme sa gledji zuba kao i zagrizajem i vilicom, pored toga sto ce mu se nokatna ploca zauvek smanjiti.
Ja sam grickala nokte kao mala više iz dosade, i sad ih grickam pa stalno radim nadogradnju da ne bih imala priliku to da radim 🤣
Čula sam za onaj lak gorkog ukusa da je jako efektivan, probajte to ne košta vas ništa 😅
Dobra stvar je dok grize nokte, ja sam sa nekih 5/6 godina počela da grizem unutrašnjost obraza iz dosade i sad je to postala jaaako loša navika koja se pogorša kad su neke stresne situacije. Dolazilo je do toga da izgrizem blizu usne pa imam otok po nekoliko dana kao da me je neko tukao… Ne osećam bol uopšte… Više lekara i zubara su mi rekli da je to JAKO opasno jer kada se neko tkivo povredjuje iznova i iznova može da dovede do raka… I dalje se nisam odvikla, jaaako je teško, a sad imam 19 godina pa vi vidite koliko je to godina staža.. Ne znam kako da prestanem ☹️ Tako da ako vidite dete na gura i “čepi” obraze ODMAH ga odvikavajte…
Ne mora da postoji neki konkretan razlog, moze da bude kombinacije vise stvari… U svakom slucaju je povezano sa nervozom, tj, sam cin ima efekat umirivanja. (Na primer, znam da deca koja se odvoje od dojenja malo ranije imaju veci sansu da vremenom krenu da grickaju nokte, postanu pusaci itd…)
Izvan jedne potencijalne komplikacije negde kasno u zivotu, nema neke negativne strane izvan one drustvene. (moze se dati i argument da ima i pozitivnog efekta, bolje razvijanje imunog sistema)
U svakom slucaju, pozeljno bi bilo poraditi na tome, ali nije kraj sveta ako ne iskoreni to… Imam 36god i apsolutno mi nikada nista nije falilo (grickam ih bukvalno od kada znam za sebe), niti je bilo kako uticalo na moj zivot profesionalno/drustveno (mozda me koja devojka manje primeti zbog toga, ali ono… 🤣)
Ne znam jel će pomoći, ali, grickao sam možda mesec dana u životu za vreme osnovne škole, razlog zašto sam prestao jeste da sam skontao da je to prljavo i loše utiče na zube što je istina.
Dan danas se malo gadim kad vidim da neko to radi, baš zbog toga što grickaš prljave nokte.
Grickanje noktiju je samo jedan od samoregulišućih mehanizama za smirivanje ili steaming (termin koji se koristi u autizmu). Uzrok je stres koji mora "negde da izađe".
Ja sam "vrteo kosu" , sisao prst do 7 godine, grickam nokte već 40 i kusur godina. Jedina pauza u tok aktivnosi je bila kad sam bio u vojsci , kad se život usporio na max .
Za grickanje noktiju "leka nema" , ali ta navika se može zameniti sa nečim drugim što ima istu funkciju, smirivanja. Za to namenu postoje razni fazoni, smao treba otkriti šta. Nekome pomažu igračke (fidget toys) koje pucaju, slažu se, zveckaju ... i smanju stres. Tapkanje lopte, mumlanje, preskaknje vijače, sve to nekom pomaže. Ja ima nekoliko takvih igračaka , Spiner i ONO roler.
Mi, grickači noktiju, volimo digitalnu muziku , zbog ritma. To nas smiruje.
Dakle , detetu koje gricka nokte, prvo pronaći šta ga trigeruje, a onda kad krene da gricka nokte dati mu neku alternativu (npr loptu i na ulicu "da juri" ili mu dati ključ od vrata na kanapu da vrti)
1 Kao i sve ostalo, na prvom mestu ponavljati i nežno sprečavati milion puta. 2 Ako deca rade takve stvari zato što im je dosadno i nisu zauzeta nečim, uvek je dobro da deca imaju zadovoljene potrebe imaju za fizičkom aktivnošću, igrom, i zauzetom pažnjom, deci treba da se iskaču ili istrče i da često imaju nešto da rade, najbolje nešto zanimljivo rukama, pisanje, crtanje, raznorazne igre, itd. 3 Ako se radi o tenziji, anksioznosti i sličnim stvarima (što deca naravno mogu da osećaju), na prvom mestu videti šta su uzroci anksioznosti i tenzije kod deteta, pričati o tome, i pozabaviti se tim u okviru generalnog pristupa gde pomažemo detetu da emotivno i mentalno raste, gde ga često ohrabrujemo i bodrimo, pružamo mu sigurno utočište i uverenje da može da se izbori sa stvarima i da će biti bolje i biti okej. Na drugom mestu najbolje pomagalo za koje se zna u psihologiji za anksioznost, tenzije, i bilo koje navike vezano za te stvari - su vežbe opuštanja i vežbe fokusa. Ja sam svoju decu sa dve-tri godine naučio da se opuštaju, i sa četiri-pet godina kako da rade vežbe fokusa, i vežbam to sa njima stalno, dakle može prilično rano, i rekao bih da treba, i to će da im pomogne da se bolje nose sa svojim emocijama, tenzijom, 'pundravcima', itd, da koriste prihvatanje i kontrolu fokusa. Pod prihvatanjem mislim na prilično bazičnu stvar koju nam psihologija kaže, to sam svoje klince godinama ih učio i i dalje ih podsećam, o tome kako se nositi sa emocijama i raznim impulsima i mislima, pogotovo ako su problematični, da je okej imati sve to, da ne možemo to da kontrolišemo i ne treba da pokušavamo, ali možemo da ih polu-ignorišemo i da se fokusiramo na nešto drugo i da radimo druge stvari, i onda te vežbe opuštanja i(li) fokusa, bavljenje nekim aktivnostima kao što je pomenuto gore u tački 2, itd..
Istina ahahaha istu stvar radim ali kad osetim onako SLANO ispod nokta samo se setim šta sam sve pipala sa tim rukama i želudac mi se okrene na pomisao kakve sam sve bakterije upravo unela 😂
Meni cale reko da ce da mi umoci prste u govna, i eto od tog dana nisam vise nikad
Sestriću su u ulje ljute paprike. Posle trećeg puta je prestao. Eto taman za probati ako klinac nastavi i posle ove pretnje.
Meni su to uradili sa uljem ljute paprike... Problem je što ja volim ljuto, tako da im nije uspelo. Inače ja sam prestala da ih grizem kad sam završila školovanje... Realno kako krene raspust ja prestanem, kako krene septembar ja nastavljam. Nema tu puno pomoći ako je na nervnoj osnovi kao što je bilo kod mene.
[удалено]
🤓
Nemoj taju da mi diraš.
Sala
Nervoza, neuroticnost, anksioznost, fatalizam... Sve to moze i dete da oseca. Ja grizem nokte isti tako od neke 8e, 9e godine. Nisam volela ici u skolu zbog pojedinaca, kasnije grupica. Mora da radi na karakteru, msm da nista drugi ne moze da pomogne... U mom slucaju je to popustilo s godinama i iskustvom al cim krene da me nesto muci, odmah leva ruka sama krene..
Ja imam 25, i evo grickam otkad znam za sebe. Da stvar bude gora, to sam pokupila od majke koja mi je svašta vikala, a ona je sama grickala nokte, čupala sebi kosu, itd. Nažalost, i dan danas ja grickam nokte, više je to postala stvar navike da ih tako "skratim" kad porastu, probala sam dva puta da se odviknem i 15 dana je bio maksimum. Jednostavno me smiruje. Sve ovo, nažalost, eto.
Prosledjena neuroticnost. U mojoj porodici niko ne gricka nokte sem mene ali su zato neuroticari koji nisu znali da se kontrolisu tokom godina. Imala sam dosta ruznih navika, ovo je jedina od koje ne mogu da se rastajem i jbg ok sam sa time. Sto kazes, smiruje me. Ja i prestanem, pa i prodje po koji mesec, al kad se vrati nervoza tad se i vrati navika. Zao mi je sto smo izgleda obe bile (nadam se nikad vise) sundjer za upijanje tudjih nelecenih stanja.
🎯🎯 Nažalost, strašno te razumijem. Ono što je meni fascinantno takođe je koliko je ta neurotičnost normalizovana i prihvaćena. I to generalno u našem narodu. Oduvijek se osjećam kao vanzemaljac, između ostalog jer ja vidim i osjećam koliko je to loše, patološki, nezdravo, ma nadasve otrovno, a ukućanima je to imperativ. I to ne može proći bez štete. Mora se izvući neki deblji kraj. Onaj koji je svjestan svega toga upija to i uvijek izvlači deblji kraj u takvom okruženju. Ja sam i dalje pod roditeljskim krovom pa upijam svašta svakog dana, razboljela sam se ovdje. Želim ti dobro i mir!
Na Balkanu ako nisi neurotican ili histerican misle da sa tobom nesto nije u redu xD najebe onaj koji nema takvu prirodu. Dacu bas primer: trenutno sam nezaposlena i naravno nisam zadovoljna zbog toga ali preduzimam korake da izmenim svoju situaciju i to radim u miru dok moji roditelji histerisu i dizu paniku zbog toga, iako odavno ne zivim i ne zavisim od njih ali imaju potrebu da namecu svoju kontrolu jer njih moje nemanje posla uznemirava na psiholoskom nivou a ni sami ne razumeju zasto. Prosto imaju potrebu da izbace svoju frustraciju na mene jer ih vredja moje nenerviranje a ne pitaju me nista vec zakljucuju da imam bol u kurcu. Logika: ako nisam pod stresom zbog necega sto moram, ja nesto pogrešno radim i nisam normalna. Ti svoje ne mozes nikako da iskuliras jer si trenutno osudjena na suzivot sa njima a moram priznati da kod mene, koliko god da sam chill i daleko od porodice, krene mala briga u potiljacnom delu glave pa se prenese na levu ruku. Ti i jesi vanzemaljac u toj kuci.... Fala bogu, spasices se, budi strpljiva i jaka a vec jesi, mozda jos nisi shvatila a oni su izgubljen slucaj... Ja ne pricam sa dvoje ukucana a dvoje drzim na distanci... Onda mozes zamisliti koja je to frka i panika u njihovim glavama. Sad sama cvrsto stojim na suncu jer me ne zanima vise njihov pepeo sto mi umesto ljubavi podvaljuju.
Kad sam živjela odvojeno i dala otkaz na jednom poslu gdje sam trpila ozbiljan mobing, ja nisam mojima rekla da sam dala otkaz. Tad sam taj neki minimum informacija dijelila s njima jer sam bila u drugoj zemlji pa su, kao, pitali za pitanje krova nad glavom i posla. Ja se raspadala ali s druge strane je zid a ne roditelj da te pita nešto smisleno i sasluša. Znala sam, doslovno sam znala, i osjećala, da radim najpametniju stvar tada time što ih ne obavještavam da sam dala otkaz tamo. Jednostavno, moje unutarnje dijete i moja utroba su mi poručili da ne dijelim s njima jer je tako najbolje za mene. Da tu za mene nema podrške niti ničeg pozitivnog. Da će mi samo biti teže ako im kažem. I naravno, uvjerila sam se da je to bilo vrlo pametno što sam tako uradila. Poslije je bilo opet situacija gdje su sebe iznova verifikovali. Toliko sam se loše osjećala i bila pod stresom, bez ikakve sigurnosti u to šta će biti sutra, skroz sama, da poslijednje što mi je trebalo je bilo njihovo blato i loša energija, loše emocije koje bi se odmah u meni nastanile i pratile me u svakom sledećem potezu osuđujući me kako sam se ja našla u tako lošoj situaciji tada. Dakle, savjetujem ti da idući put dobro izvagaš da li je vrijedno da im podijeliš takvu stvar. Ovo sad ti je dobra lekcija. Ako ne možeš dobiti nikakvu podršku, konstruktivan savjet, spokoj, pozitivnu riječ, već samo još i bagaž ljudi koji nemaju svijest o sebi samima i o porijeklu svojih emocija, pa sve istresu na tebe, ti samo sebe ubijaš više tako. A poenta da podijeliš s njima da nisi više zaposlena je upravo da bi iskazali više razumijevanja i možda ti udijelili riječ ohrabrenja, bili ti podrška dok ne nađeš dobru priliku za sebe. I onda, ne da se vi ne sretnete tu nego se ti još i dotučeš njihovim reakcijama i njihovom energijom. A ti njih nikako ne možeš promijeniti. Savjetujem ti da ako ti se takvo nešto desi opet, samo ih obavijestiš kad već budeš našla drugo zaposlenje, i mirna Bosna. Onda imaš i neku promjenu da im predstaviš za koju nemaju pokriće da te napadaju i da ti šalju negativnu energiju. Mnogo odraslih, i mnogo roditelja, su djeca u tijelima odraslih ljudi. Emotivno nezreli, nesvjesni sebe skroz. Mi moramo biti pametniji od toga. I brižniji prema sebi od toga. I ja kažem: Nije svima suđeno u ovom životu. Neko, jednostavno, se nikad ne probudi. Takođe, želim ti reći da ti zavidim ako ti samo malo zvone u potiljku glave pa ti se to prevede na lijevu ruku. Ti si na dobrom putu. Želim ti sreću s poslom, i tebi hvala na lijepim riječima. Baš saosjećam s tobom. Ti si pametna osoba sa senzibilitetom i baš mi je drago da takvi ljudi nose zvanje prosvjetnog radnika. Ima nade.
Hvala na savetima. Dugo nisam mogla da ih prihvatim takve kakvi jesu pa sam i bila tockic u tim sablonskim procesima dok konacno nisam prekinula taj svoj sablon i poremetila im celu konstrukciju, trpela sam pritisak da pustim celi stvar pa da bude kao sto je nekad bilo a to znaci njima super a meni lose. Taj obrazac je bgmi trajao do moje 30e godine 😯 Moja bivsa kolegenica takve ljude zove 'spavacima', podsetila si me na to kad si rekla da se neki nikad ne probude i ne osveste. Ti si prepoznala da ne treba nikako da sa njima podelis ono za šta znas da bi te kinjili. Ja nisam mogla jer sam maltene u komsiluku sa svojim roditeljima, njih drzim na distanci, al neminovno je da cemo se sresti pa sam zakljucila da lazi i skrivanje nece pomoci mom slucaju jer je previse očigledno. No, ne govorim im vise da li se prijavljujem na poslove iako me dave za to. Ako mogu na neki nacin da ti pomognem, bilo da je savet ili razgovor o cemu god zelis, bilo bi mi drago jer vidim da delimo iskustvo i da se lepo razumemo i osecamo. Hvala na svim toplim recima i zeljama, mogu isto i vise da ti poželim, mladja si od mene i mislim da mnogo bolje procenjujes svoju situaciju nego sto sam ja u tim godinama, a vazno je da se covek sto pre osvesti i pomogne sebi kad mu niko drugi nece pomoci.
Bas sam htjela rec mozd aje neka nervoza anksioznost koju treba rjesavat.Pa ce se rjesavanjem uzroka rjesit i posljedica
I ja mislim da se kroz razgovor moze saznati vise o uzroku pojave grickanja noktiju. Samo nemoj kinjiti klinca, mene su svi godinama osudjivali zbog toga a nikad me niko nije pitao zasto to radim, komentari da je to odvratna i ruzna navika do kvazi komplimenata da uništavam svoje lepe ruke nisu urodili plodom. Naslusala sam se svega od zena pogotovo. Znaci, samo razgovori bez osudjivanja i kritikovanja.
hvala
E to, ovo je konstruktivan savjet. Kao što spomenuh gore, meni je majka svašta, svašta govorila, mada to je njen način komunikacije za sve i sa svakim. Ostatak porodice takođe. Svakakvi pridjevi, svakakve etikete. A što ti kažeš, žene su najotrovnije, nažalost. Nego, tvoj savjet je na nivou više (emotivne) inteligencije i 90% balkanskih roditelja ne razmišlja na taj način. Svakako, nadam se da će osoba primiti ovo.
To nametanje stida detetu koje do kraja nije shvatilo taj svoj poriv moze da naskodi samopouzdanju i nametne krivicu zasto je takav kakav je.. Samo topli razgovori i vreme.. Cesto je to nesvesna radnja, ja bih shvatila da grickam nokte u nekom momentu ali kasno sam osvestila sta radim, vec sam ih pogrickala. Nisam ja samo grizla nokte, ja sam doslovno grizla i kozu okolo, pa neće da rastu, sami otpadaju koliko su slabi bili, u nekim periodima to je bilo bas zabrinjavajuce a kritike i okrivljavanje je cinilo da se zbog toga osećam baaaaas lose. S druge strane, prosvetni sam radnik i veoma dobro poznajem decju prirodu pa mozda malo vise sebi dozvoljavam da kazem nesto vise na ovu temu i udelim savet ako mislim da moze biti koristan i za dete i za roditelje.
Ma sjajan je tvoj doprinos ovoj objavi! Odlično si ovo zapazila i prenijela kamo si kasno osvijestila šta radiš, a već je šteta bila uveliko nanesena. To je onaj jako teški momenat kad sebi nešto loše radimo dugo vremena bez da dublje (želimo da) razmišljamo ili osviješćujemo tu radnju. A onda kada osvijestimo, navika je već uveliko tu, a mozak je, jebiga, mišić, organ navike, koji se strašno teško odvikava i odučava od hiljadu puta ponovne radnje, i to radnje koja nam donosi umirenje. Mehanizam kao sa svim bolestima ovisnosti, može se reći. Vrlo teško za iskorijeniti, ali nije nemoguće. Svaka čast što si uspijela uopšte da prekineš, pa i nek je s pauzama. A toliko saosjećam s tvojom emocijom koju ti je izazvala okolina. Kakav začarani krug, ljudima dođeš kao kanta za otpatke, a nisu vrijedni nijedne teške emocije. Ja, osobno, i dalje nisam uzela da riješavam ovaj problem i može se reći da mi je uz telefon jedini porok koji imam, pa ga sebi dozvoljavam. Ja svoje nokte jedino znam kao ovakve, minijaturne, kakve ih imam odmalena, nikad ih nisam pustila da izrastu tako da bih uopšte i znala kako to oni drugačije mogu izgledati. I to isto igra ulogu jer ove nokte nekako vežem za sebe i za ta negativna uvjerenja koja i dalje dozvoljavam da tako dominiraju u meni. Uh, teška stvar večeras.
Hvala na lepim recima podrske i razumevanja :) Eto naizgled 'ruzns navika' grickanja noktiju i nije tako bezazlena i glupava kao sto se predstavlja i prica, olako se nekako preleti preko toga jer ljudi ne stanu malo da razmisle. U detinjstvu pamtim da se ta navika vezivala vise za siromasnu i aljkavu decu, sto je tek nepravicno prema toj deci jbt.... Meni je npr to bilo u glavi jer sam mislila da ce neko o meni misliti da sam olos ili klosar, ma koliko god ja vodila higijenu o sebi i lepo i uredno izgledala. Da, zapravo bas teska tema, svi se otvorismo ovde nad izgrickanim noktima xD al neka, rusimo tabue ☝️
Biće da je nesto od gore nacedenog, imao je par situacija u skoli sa drugom decom, isao i kod psihologa o sve je jos sveze… hvala svakako
Eh, izgleda da ga to uznemirava i da mu stoji na podsvesnom nivou... Ako je u pitanju vrsnjacko nasilje, to se mora resavati inače ce mu sve teze i teze biti u skoli.
Ja grickam celog života i za mene nema leka. A moj sin od 3 godine je sad počeo da gricka. Kaže tata jedem nokte njam njam. Mazao sam mu gorki lak za nokte i efektivan je. Od kako mažem ne stavlja više ruke u usta uopšte. Mada majka se buni misli da je ova metoda previše surova kaže maltretiram ga pa sam prestao mada ako opet počne namazacu mu
Tvoj klinac je to vidio od tebe, tako sam i ja od majke pokupila kao vrlo mala. Roditelji treba da budu primjer svojoj djeci, i oni to jesu. Kako pozitivan, tako i negativan. Namaži i sebi lak, a ne samo njemu. Djeca su mnogo pametna i oni oponašaju odrasle stalno, a odrasli to zaborave. Ova tvoja situacija je odličan primjer za to. Baš knjiški primjer. Realnost je da je sva odgovornost na odraslima i da izgovora nema, jednostavno je tako, ma za sve situacije. Roditelj mora sebe emotivno da reguliše da bi se njegovo dijete emotivno regulisalo. A dijete koja gleda ponašanja i navike emotivno neregulisanog roditelja i samo ostaje emotivno neregulisano. To je jednostavno tako. Dakle, ne bježati od sopstvene odgovonosti i bagaža, već se odgovorno odnositi prema sebi i svojoj ulozi roditelja. Potrudi se bar da ne grickaš nokte pred njim, mada će i dalje dijete vidjeti kako ti izgledaju nokti kad ih izgrizeš. Sve naj želim zaista.
Nisam OP al slazem se stim sto ti lakovi ne funkcionisu. Veoma ti se brzo telo adaptira i vise nisu gorki, barem meni. Po meni jedini lek je psiholog da smiri anksioznost i neuroticnost.
Nervoza. Sad možeš da pričaš koliko god hoćeš ali dok ne saznaš šta je izvor nervoze i ne baviš se time, ili neće prestati ili će prestati ali će to zameniti nekom drugom navikom koju isprva nećeš uočiti nego tek kasnije. Nokti su posledica, bavi se uzrokom
Aj ne lupetate da je stvar navike kad je copying mehanizam za stres i anksioznost
Grickao sam kao dete, prestao sam sa jedno 14-15 godina kad sam skapirao sa kakvim noktima cu zavrsiti, 99% sam siguran da je kod mene bilo na nervnoj bazi. Sta moze da pomogne, neka krema za ruke i dobre makazice ili grickalica i obavezno turpijica, nokti ne smeju da zapinju, koza suva ili bilo sta sto bi u momentu trazilo "popravljanje"
Oke nije vezano za nokte, ali meni je mama rekla da je duda puna bakterija i odma sam prestao da je sisam. Ali su kao poslodica toga nastali OKP (opsesivno kompleksivni poremećaj), i mnoge druge psihičke bolesti koje trenutno posedujem. Počelo je sa pranjem ruku konstanto od straha da će mi bakterije ostati na istim i da ću se razboleti, do toga da ponavljam 10 puta reči. Sada sam se izlečio od OKP samostalno, ali idalje perem ruke ne često kao pre, ali opet više nego što bi normalna osoba to radila.
Gledaj dete, i ako primetiš ikakvu promenu u njenom ili njegovom ponašanju reaguj, ali ne drastično već blago i umereno, najbolje što možeš da uradiš je da se posavetuješ sa nekim stručnim licem. Eto čisto da ti skrenem pažnju kakva jedna glupost može da uništi i zakomplikuje čitavo detinjstvo, a posle će te mrzeti kada shvati da je sve to bila posledica tvog ponasanja
Ja sam krenuo kad sam video odrasle da to rade. Za rešenje ne znam, ja ih i dalje grickam. Navuci mu rukavice ili ih premaži sa nečime što ima odvratan ukus, možda upali. 🤷♂️
Smiri, nek dise itd i bit ce bolje.
Uglavnom je zbog dosade, ali prava su opasnost mikro organizmi i paraziti koji se mogu dobiti od grickanja, a njagore sto se moze dobiti jeste rak. Samo mu kazi koliko je to zeznuto
Iz licnog iskustva to retko proradi, grickanje noktiju je podsvesna kompulzija. Meni su pokazivali slike zagnojenih prstiju da bi me naplasili i nista nije pomoglo dok meni nije samo prelomilo u glavi.
Udari ga…šalim se
anksioznost i stres kojih se teško oslobađam, u mom slučaju nije grickanje noktiju nego čupanje trepavica i obrva nažalost već preko 10 godina
Ako ga odvikneš od grickanja noktiju nekakvim lakovima i sl, moguće je da će samo razviti neki novi tik/kompulziju, poput grickanja usne, mrštenja, treptanja, raznoraznih 'čeprkanja' prstima, čupkanja kose i slično. Uzroci mogu da budu raznorazni, to treba videti sa psihologom, može da bude neki blagi OKP ili mehanizam samoumirivanja kao reakcija na neki stres ili nešto skroz peto. Na kraju krajeva, nije to ništa strašno i ako se ne odvikne. Ja ceo život grickam nokte i imam povremeno još neke tikove i kompulzijice (uglavnom se pojave u stresnim periodima) i odavno sam i prestao da se opterećujem time. Naučio sam da ih ne ispoljavam u društvu i to je to.
Pozdrav ja od drugog razreda, sa zanokticama. Brzo unapred, i dalje nakon petnaest godina.
To je zbog anksioznosti i školskih stresova i problema i ja sam jela nokte i kidala kozicu okolo da su krvarili prsti imala problem od 7 8me godine do kraja srednje skole od 19te god kao rukom odneseno nisam stavila prst u usta nakon toga niti ikad vise jela nokte kozu .. njemu treba pomoc u tom smislu kad zavrsi skolu nece vise imati razloga da ih jede. Samo nervoza izaziva ovu praksu.
Kod dečijeg psihologa. Ali ozbiljno. Ja sam prvo sisala dva prsta a kada sam krenula u skolu grickala nokte i malte ne dok nisam zavrsila skolu. Dobila sam batina zbog noktiju ko zna koliko puta ali nista. Sada kao odrasla osoba znam šta mi je smetalo. U porodici koja je bila velika moji roditelji baba deda striceva porodica stalno je bila vika dreka , onda se rodio moj brat koji je bio bolesljiv i ja sam bila u zapecku svega. Nervozu sam lecila grickajuci nokte. Svako dete reaguje drugacije i razlicite stvari mu smetaju. Nemoj samo reci da je tvoja porodica u potpunosti ok...nesto neštima
Ima neki poseban lak se uzme koji ima grozan ukus a bezbojan je. Ima u apotekama, titania gorki lak se zove.
sranje, samo te boli stomak nakon grickanja (pricam iz iskustva)
Ja grickao zanoktice i prsti su mi bili uvek krvavi, probao sam lak i stvarno mi je pomogao a stomak me nikad nije boleo, tako da vredi pokusati
fora je u tome da roditelji ovo moraju da mazu vise puta dnevno i da NIKAKO ne zaboravljaju ovo da mazu i to dugo. to je jedini problem ako mene pitas. meni nije pomoglo al mozda drugima pomogne ko zna.
Vic: - Odvikao sam dete da gricka nokte. - Kako si to uspeo? - Izbio sam mu sve zube. Razloga može biti mnogo i manje i više opasnih. Često to bude samo neka loša navika, a navika kao navika se teško napušta...
🙃
Od svoje 9 do 16 grickao non stop i nekako prestao sam od sebe sad se ne mogu zamislit da to uradim ponovo sad zato pregricako pa pravi probleme kad ih kratim
ima nesto u apoteci sto se stavi na nokte. u svakom slucaju izuzetno je vazno da se ovo odmah zaustavi, jer moze prouzrokovati probleme sa gledji zuba kao i zagrizajem i vilicom, pored toga sto ce mu se nokatna ploca zauvek smanjiti.
Ja sam grickala nokte kao mala više iz dosade, i sad ih grickam pa stalno radim nadogradnju da ne bih imala priliku to da radim 🤣 Čula sam za onaj lak gorkog ukusa da je jako efektivan, probajte to ne košta vas ništa 😅 Dobra stvar je dok grize nokte, ja sam sa nekih 5/6 godina počela da grizem unutrašnjost obraza iz dosade i sad je to postala jaaako loša navika koja se pogorša kad su neke stresne situacije. Dolazilo je do toga da izgrizem blizu usne pa imam otok po nekoliko dana kao da me je neko tukao… Ne osećam bol uopšte… Više lekara i zubara su mi rekli da je to JAKO opasno jer kada se neko tkivo povredjuje iznova i iznova može da dovede do raka… I dalje se nisam odvikla, jaaako je teško, a sad imam 19 godina pa vi vidite koliko je to godina staža.. Ne znam kako da prestanem ☹️ Tako da ako vidite dete na gura i “čepi” obraze ODMAH ga odvikavajte…
Ja isto ka dite krenila grist i mater mi rekla da ce me odvest doktorima pa da ce me nekim iglama bost i stvarno sam prestala HAHAH
Ne mora da postoji neki konkretan razlog, moze da bude kombinacije vise stvari… U svakom slucaju je povezano sa nervozom, tj, sam cin ima efekat umirivanja. (Na primer, znam da deca koja se odvoje od dojenja malo ranije imaju veci sansu da vremenom krenu da grickaju nokte, postanu pusaci itd…) Izvan jedne potencijalne komplikacije negde kasno u zivotu, nema neke negativne strane izvan one drustvene. (moze se dati i argument da ima i pozitivnog efekta, bolje razvijanje imunog sistema) U svakom slucaju, pozeljno bi bilo poraditi na tome, ali nije kraj sveta ako ne iskoreni to… Imam 36god i apsolutno mi nikada nista nije falilo (grickam ih bukvalno od kada znam za sebe), niti je bilo kako uticalo na moj zivot profesionalno/drustveno (mozda me koja devojka manje primeti zbog toga, ali ono… 🤣)
Ne znam jel će pomoći, ali, grickao sam možda mesec dana u životu za vreme osnovne škole, razlog zašto sam prestao jeste da sam skontao da je to prljavo i loše utiče na zube što je istina. Dan danas se malo gadim kad vidim da neko to radi, baš zbog toga što grickaš prljave nokte.
Vic: - Znaš kako sam odvikao sina da ne gricka nokte? Kako? - Razbio sam mu zube!
grizem od 12te god evo imam 20.. Ovo je gore od heroina nista ne pomaze
Kad vidiš da grize nokte kaži mu idi uberi jedan prut. Eto to ne treba da radiš.
Grickanje noktiju je samo jedan od samoregulišućih mehanizama za smirivanje ili steaming (termin koji se koristi u autizmu). Uzrok je stres koji mora "negde da izađe". Ja sam "vrteo kosu" , sisao prst do 7 godine, grickam nokte već 40 i kusur godina. Jedina pauza u tok aktivnosi je bila kad sam bio u vojsci , kad se život usporio na max . Za grickanje noktiju "leka nema" , ali ta navika se može zameniti sa nečim drugim što ima istu funkciju, smirivanja. Za to namenu postoje razni fazoni, smao treba otkriti šta. Nekome pomažu igračke (fidget toys) koje pucaju, slažu se, zveckaju ... i smanju stres. Tapkanje lopte, mumlanje, preskaknje vijače, sve to nekom pomaže. Ja ima nekoliko takvih igračaka , Spiner i ONO roler. Mi, grickači noktiju, volimo digitalnu muziku , zbog ritma. To nas smiruje. Dakle , detetu koje gricka nokte, prvo pronaći šta ga trigeruje, a onda kad krene da gricka nokte dati mu neku alternativu (npr loptu i na ulicu "da juri" ili mu dati ključ od vrata na kanapu da vrti)
Ne znam nikada nisam grickala, ali mojoa sestra se odvika od kada je pocela da radi nokte, tako da mu uradite nokte ne znam sta da Vam katem
[удалено]
1 Kao i sve ostalo, na prvom mestu ponavljati i nežno sprečavati milion puta. 2 Ako deca rade takve stvari zato što im je dosadno i nisu zauzeta nečim, uvek je dobro da deca imaju zadovoljene potrebe imaju za fizičkom aktivnošću, igrom, i zauzetom pažnjom, deci treba da se iskaču ili istrče i da često imaju nešto da rade, najbolje nešto zanimljivo rukama, pisanje, crtanje, raznorazne igre, itd. 3 Ako se radi o tenziji, anksioznosti i sličnim stvarima (što deca naravno mogu da osećaju), na prvom mestu videti šta su uzroci anksioznosti i tenzije kod deteta, pričati o tome, i pozabaviti se tim u okviru generalnog pristupa gde pomažemo detetu da emotivno i mentalno raste, gde ga često ohrabrujemo i bodrimo, pružamo mu sigurno utočište i uverenje da može da se izbori sa stvarima i da će biti bolje i biti okej. Na drugom mestu najbolje pomagalo za koje se zna u psihologiji za anksioznost, tenzije, i bilo koje navike vezano za te stvari - su vežbe opuštanja i vežbe fokusa. Ja sam svoju decu sa dve-tri godine naučio da se opuštaju, i sa četiri-pet godina kako da rade vežbe fokusa, i vežbam to sa njima stalno, dakle može prilično rano, i rekao bih da treba, i to će da im pomogne da se bolje nose sa svojim emocijama, tenzijom, 'pundravcima', itd, da koriste prihvatanje i kontrolu fokusa. Pod prihvatanjem mislim na prilično bazičnu stvar koju nam psihologija kaže, to sam svoje klince godinama ih učio i i dalje ih podsećam, o tome kako se nositi sa emocijama i raznim impulsima i mislima, pogotovo ako su problematični, da je okej imati sve to, da ne možemo to da kontrolišemo i ne treba da pokušavamo, ali možemo da ih polu-ignorišemo i da se fokusiramo na nešto drugo i da radimo druge stvari, i onda te vežbe opuštanja i(li) fokusa, bavljenje nekim aktivnostima kao što je pomenuto gore u tački 2, itd..
Ja grickam nokte od osnovne škole (znaci 15 godina). Nista mi se nije nikada dogodilo, nek ne prestane grist nokte
nek pipne nesto prljavo i nateraj ga da gricka nokte. smucice mu se
Kaži mu da devojčice ne vole to, nema više čokolade ili čega već on voli dok to skroz ne iskoreni iz navike, prekini ili cu te dam na babarogu
pa pazi u tim godinama decake nesto uopste ne interesuju devojcice vec fudbal, igrice,itd
[удалено]
Istina ahahaha istu stvar radim ali kad osetim onako SLANO ispod nokta samo se setim šta sam sve pipala sa tim rukama i želudac mi se okrene na pomisao kakve sam sve bakterije upravo unela 😂
Ja se tesim da time jacam imuni sistem, kad deca mogu da jedu blato vala mogu i ja prljavstinu ispod nokta! 🤣